Đorđe Obradović je čovek koji čitav profesionalni život provodi tako što uklanja barijere.
Najpre tuđe, a u poslednjih nekoliko godina i one koje milijarda ljudi svakodnevno susreće u digitalnom svetu, a da ih većina nas i ne primećuje. Pre nekoliko godina te barijere postale su i lične. Njegov otac je usled hirurškog zahvata morao da izgubi oko, i odjednom stvari koje je Đorđe profesionalno rešavao za druge počele su da ga sačekuju kod kuće.
Priča počinje, ipak, mnogo ranije. U uniformi. Đorđe je karijeru započeo kao oficir Vojske Srbije, sa idejom da služi sistemu koji štiti druge. Ali sistem je imao svoje granice, a njegove ambicije nisu mogle da stanu u kalup koji mu je bio ponuđen. Umesto da se pomiri, doneo je odluku koja će se pokazati kao prva u nizu sličnih, da promeni teren na kome igra.
Prekvalifikovao se u testera softvera, i sasvim slučajno, prvo zaposlenje dobio je u kompaniji specijalizovanoj za ekspertsko testiranje digitalne pristupačnosti veb sajtova i aplikacija. Tu je prvi put video koliko interneta zapravo ne radi za sve ljude. Korisnici sa oštećenjem vida koji ne mogu da popune onlajn formular. Ljudi sa motoričkim poteškoćama koji ne mogu da kupe avionsku kartu jer dugme za potvrdu ne reaguje na tastaturu. Stariji korisnici koji odustaju od bankovne aplikacije jer kontrast slova jednostavno ne dozvoljava čitanje. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko milijardu ljudi živi sa nekim oblikom invaliditeta, a ako se uračunaju i privremene i situaciono uslovljene smetnje, broj raste do četvrtine svetske populacije.
A ovo nije statistika daleko od nas. Kad-tad ćete zumirati sajt da pročitate sitnija slova, i ne želite da vam se rasturi raspored i da više ne možete da kliknete na dugme. Želite jasno uputstvo i jasnu poruku o grešci u formi. Želite dovoljan kontrast da ne morate da čkiljite u ekran. Ne želite uvek da vučete miša, već da kroz sajt prođete tastaturom bez zapinjanja. Želite transkripciju kada gledate video u tišini, na sastanku, u prevozu. Digitalna pristupačnost nije briga za neku drugu populaciju. Ona je ono što digitalni svet čini upotrebljivim za sve nas, u različitim trenucima naših života.
Posle nekoliko godina u međunarodnim IT kompanijama, Đorđu je postalo jasno nešto što ga je razdražilo dovoljno da pokrene firmu. Iako se rokovi za nove propise u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i lokalno neumitno bliže, sama industrija menja se sporo. Decenijama isti problemi, isti propusti, isti izgovori. Pokušao je prvo na klasičan način, formirao tim eksperata za konsalting i servisne usluge. Ali brzo je shvatio ograničenje, ljudi se ne mogu klonirati. Da bi se ovaj problem rešio u razmerama u kojima postoji, potreban je proizvod koji radi dok ljudi spavaju.
Tako je nastao Includify, srpski startup koji razvija veštačku inteligenciju kao alat za digitalnu pristupačnost u svim fazama životnog ciklusa proizvoda, od dizajna, preko razvoja, do testiranja i kontinuiranog održavanja. Centralni proizvod, IncludiScan, automatski sprovodi reviziju usklađenosti sa međunarodnim WCAG standardom, dok se u pozadini gradi nešto ambicioznije, autonomni AI agent koji ne samo da otkriva propuste pristupačnosti, već ih i ispravlja.
Tim ima i jednu retku prednost. Pored tehničke ekspertize, među ključnim članovima tima je i Miloš, kolega koji je slep, i koji proizvod koristi svaki dan kao krajnji korisnik. To znači da se odluke o tome šta je dobra pristupačnost ne donose u sali za sastanke, na osnovu specifikacija, već u realnom susretu sa proizvodom. To je pozicija koju većina kompanija u ovoj oblasti nema, i ona se ne može simulirati.
Put nije išao sam od sebe. Includify je podržan grantom Inovacionog fonda od 50.000 evra, programom OTP banke za finansijske metrike, učešćem Privredne komore Srbije na Web Summit-u u Lisabonu, kao i programom GIST američkog Stejt departmenta koji je tim odveo čak u Phoenix. Trenutno učestvuje u akceleratoru MTSB EU u prolećnoj generaciji 2026. godine, sa ciljem od 800 pretplatnika i milion dolara godišnjeg prihoda u narednih godinu dana.
Ali ono što Includify u suštini radi nije samo tehnologija. To je demokratizacija ekspertize koja je decenijama bila zatvorena u skupe konsultantske kuće i interne timove velikih korporacija. Mali tim, startup, freelancer, agencija, svako ko pravi digitalni proizvod sada ima alat kojim može da proveri da li njegov rad zaista uključuje sve, ili tiho isključuje deo publike.
A taj deo publike nije zanemarljiv. Ako vaša kompanija nije zakonski obavezna da poštuje standarde pristupačnosti, pred vama je zapravo poslovna odluka, da li ste spremni da svesno otpišete do četvrtinu svojih potencijalnih korisnika. Jer pristupačan sajt ne služi samo osobama sa invaliditetom. On služi svakome od nas, u trenucima kada nam je potreban.
Vizija je jasna i Đorđe je ne krije, digitalni svet pristupačan svima. A prva misija su alati koji omogućavaju da se takav svet zaista i izgradi.
Pitanje koje vam ostaje, kada sledeći put otvorite sajt ili aplikaciju koju ste pravili, ili koju koristite svaki dan, da li će svako ko pokuša da uđe u nju zaista moći da je i koristi?