Kako da osnuješ svoj biznis bez lutanja?

Zovem se Jelena Tomašević. Moj brand je Biznis kompas. Pomažem onima koji ne traže gotove odgovore, već žele da im neko sa iskustvom pomogne da ih pronađu sami – jasno, sistemski i bez haosa. I radim to već više od 25 godina kao master računovodstva i revizije, akreditovani i sertifikovani biznis i executive kouč i mentor i konsultant za finansije.

U centru svega što radim, stoji ideja da posao treba da donosi stabilnost, a ne dodatni stres. Da donosi više reda, a ne više haosa. I da ne morate da ga vodite sam. Ljudi dolaze kod mene po to – mir, jasnoću, strukturu i osećaj da imaju s kim da podele odgovornost… Ali i kada osećaju da imaju više potencijala nego što to njihov posao trenutno pokazuje.

Kada sam pokrenula svoj biznis, znala sam samo jedno: ne želim da budem još jedan stručnjak koji daje savete „s visine". Pre nego što sam ušla u coaching, mentorstvo i finansijski konsalting, radila sam u korporativnim sistemima, preduzetničkim firmama, sa startup-ovima i skalirajućim biznisima. Bila sam i deo timova i lider. Vodila sam projekte koji su uticali na desetine ljudi i milione u budžetima. I sve to me je naučilo sledeće: teorija bez prakse ne vredi ništa. Ljudi ne traže još znanja – traže stabilnost. I traže je od nekog ko zna kako se ona gradi. „Biznis kompas" je nastao iz tog iskustva.

Uvod

Osnivanje biznisa u Srbiji deluje na prvi pogled jednostavan, sve dok u taj proces zaista i ne zakoračite. Svi koji su se tim putem zaputili, shvatili su da proces, naizgled jednostavan, može biti težak i stresan, jer svaki korak koji napravite povlači sa sobom naredni.

Namera autorke ovog teksta je, da zajedno prođemo kroz sve ono što vam je potrebno da bi pokrenuli svoj biznis – korak po korak, jasno i bez stresa. Naučićete kako da izabrete pravi pravni oblik, kako da postavite finansijsku i poresku strukturu i kako da izbegnete najčešće greške, koje mogu da koče male biznise još na startu.

Mnogi moji klijenti su svoje biznise započeli tako što su se bavili nečim kao hobijem. Neki su uvideli problem ili nedostatak u nekoj oblasti, a imali su rešenje za njega, pa su poželeli da to podele sa svetom. A onda su shvatili, da od toga mogu da naprave sopstveni biznis...posao koji ima svrhu i donosi im finansijsku stabilnost i slobodu.

Pravna forma

Kada ste definisali šta je to što želite da radite ili stvarate i istražili tržište i dobili povratnu informacije, da je to to, krećete u stvaranje temelja svog biznisa.

Prvi korak je da odlučite koji pravni oblik poslovanja vam odgovara. U zavisnosti od toga da li u biznis ulazite sami ili sa nekim kroz partnerstvo, da li gradite odmah autentičan i prepoznatljiv lični brend, koliko kapitala ulažete...samo su neki od elemenata koji moraju da budu precizirani, pre nego što krenete u registraciju iliti ozakonjenje poslovanja. Pri tome svaki od ovih elemenata utiče i na formu u kojoj poslujete.

U pravnom smislu poslovanje može biti organizovano kao:

Preduzenička radnja koja se vezuje za ličnost osnivača
Pravno lice koje može biti organizovano u društvo lica i društvo kapitala (AS, DOO, OD, KD) mada postoje još neki oblici organizovanja kojima se ovde nećemo baviti

Poreska forma

Posmatrano sa poreskog aspekta, u Srbiji postoji nekoliko različitih modela poslovanja:

1. Freelance

Najjednostavniji i početni oblik legalnog poslovanja i ostvarivanja prihoda pojedinca, za koji nije potrebna formalna registracija. Potrebno je samo podnošenje poreske prijave poreskim organima i to onda kada se prihodi ostvare, a prijavu je moguće podneti i u elektronskoj formi.

Moguće je izabrati dva modela oporezivanja prihoda:

Model A - za sve one koji ostvaruju manje prihode, jer omogućava da se porez od 20% i PIO doprinos od 24% plaćaju tek posle određene visine ostvarenih prihoda, a to trenutno iznosi 107.738 dinara i to samo na iznos koji je ostvaren preko tog limita.

Model B - pogodniji za one sa većim prihodima jer omogućava odbitak tj. priznavanje normiranih troškova u iznosu od 64.979 dinara, uvećanih za 34% od ostvarenog prinosa. Sve preko toga se oporezuje sa 10% poreza i PIO doprinosa po stopi od 24%, a što se tiče doprinosa za zdravstveno osiguranje plaća se u visini od 10,3% ukoliko freelancer nema drugi oblik osiguranja.

Prijave se podnose kvartalno i to najkasnije 30 dana od isteka kvartala u toku jedne poslovne godine.

2. Preduzetnička radnja

Sledeći oblik organizovanja poslovanja i sa poreskog aspekta može biti:

Paušalno oporeziva – oblik koji podrazumeva paušalno određen iznos obaveza od strane poreske uprave, bez obzira na visinu ostvarenih prihoda (a utvrđuje se na osnovu nekoliko faktora kao što su šifra delatnosti i opština u kojoj se delatnost registruje i obavlja).

Ono što je bitno kod prvog oblika oporezivanja je da preduzetnici imaju limit u ostvarivanju prihoda (trenutno iznosi 6 miliona dinara) kada iz jednog oblika oporezivanja moraju da pređu u drugi, iz paušalnog oblika u oblik vođenja poslovnih knjiga.

Oporezivanje na osnovu ostvarenih prihoda (klasičan sistem oporezivanja), a što se utvrđuje na osnovu poslovnih knjiga i sačinjavanja i predaje finansijskih izveštaja. Oni se u praksi nazivaju knjigaši, jer vode poslovne knjige.

Preduzetnik ima mogućnost da sam izabere oblik oporezivanja prilikom registracije svog biznisa kod APR-a.

Bitan momenat je da preduzetnici do određenog iznosa ostvarenih prihoda nisu obveznici PDV-a (trenutni limit je 8 miliona dinara). Kada pređu navedeni limit posmatrano u prethodnih 12 meseci, istog dana postaju obveznici PDV-a.

Preduzetnici koji vode poslovne knjige, mogu se odlučiti za isplatu lične zarade (povoljniji), a ili za klasičan sistem oporezivanja gde se porezi i doprinosi plaćaju u visini od 44% na dobit, što može biti veće opterećenje za poslovanje.

Svi oni preduzetnici koji prelaze sa paušala na vođenje knjiga, u prvoj godini nemaju mogućnost da koriste povoljniji način oporezivanja putem lične zarade. Oni automatski podležu klasičnom modelu što može dodatno da „poskupi" poslovanje. Tek od druge godine mogu da izaberu povoljniju opciju.

Osim toga, preduzetnici su obveznici poreza na dobit u iznosu od 10% od ostvarene dobiti prema podnetim finansijskim izveštajima.

3. Privredna društva

Društva lica (ortačko i komanditno društvo)
Društva kapitala (akcionarsko i deoničarsko društvo)

Postoje još neki oblici, no ovi su najčešći pravni oblici poslovanja za pravna lica. Registruju se u evidenciji pravnih lica u APR.

Zajedničko za sva pravna lica, je to, da nemaju izbor odabira oblika oporezivanja, već odmah moraju da vode poslovne knjige i na osnovu ostvarenih finansijskih rezultata plaćaju porez na dobit u visini od 15%. Dakle, od početka imaju obaveze i troškove vođenja knjiga.

U okviru društva lica, posebno mesto zauzimaju startapovi, zbog kompleksnije strukture finansiranja i izvora ulaganja.

Na kraju, jedan od oblika ostvarivanja prihoda može biti i udruženje (građana), koje se prvenstveno osniva radi ostvarivanja nekih zajedničkih ciljeva članova udruženja. Njihova primarna uloga nije poslovanje na tržištu i ostvarivanje prihoda, osim kada je u funkciji ostvarenja nekog cilja zbog koga je udruženje i osnovano. Takvi ciljevi mogu biti raznoliki i od značaja za širu društvenu zajednicu.

Bitno je reći da, udruženja imaju status pravnih lica i da nakon ostvarenja određenog limita, podležu poreskim obavezama. Imaju obavezu vođenja evidencija, poslovnih knjiga i sačinjavanja i predaje finansijskih izveštaja. Registruju se u evidenciji udruženja koja se vodi u APR.

Svaki od oblika ima svoju formu, propise po kojima se regulišu pravila funkcionisanja i oporezivanja. Svaki od oblika ima svoje prednosti, ali i obaveze koje utiču na visinu prihoda, poreze, slobodu u poslovanju, visinu imovine do koje snose odgovornost, ali i kazne u slučajevima kršenja zakonskih propisa. Kazne su veće u slučaju pravnih lica.

Poslovni ciljevi i planovi

Na odluku o tome koji ćete oblik poslovanja izabrati, u velikoj meri utiče i ono čime ćete se baviti:

Delatnost ili industrija u kojoj ćete raditi
Vrsta proizvoda ili usluge koju ćete stvarati i pružati
Tržište na kome ćete raditi
Ciljna publika kojoj nudite svoje proizvode ili usluge
Ciljevi i planovi poslovanja - da li i u kom obimu planirate da vaš biznis raste i razvija se
Da li imate zaštitu autorskih prava i da li želite da gradite lični brend

Ovo su sve pitanja na koja morate da odgovorite sami sebi, pre nego što odaberete pravnu i finansijsku formu poslovanja, jer će odluke uticati na rast i razvoj vašeg biznisa.

Neke oblike poslovanja možete prevesti u drugi, kao što su preduzetničke radnje u privredno društvo, dok je obrnut proces pravno nemoguć.

Konkretni koraci registracije

Kada ste definisali šta i kako želite da radite, slede konkretni koraci kao što su:

Freelance: nema zvaničnu registraciju samo poreska prijava

Preduzetnička radnja se registruje u APR:

Ime, šifra delatnosti, popunjavanje obrasca, plaćanje taksi
Dobijanje rešenja
Podnošenje poreske prijave
Otvaranje računa
Fiskalizacija ukoliko su se stekli uslovi
Isticanje firme i početak rada
Izbor knjigovodstvene ili računovodstvene agencije ili konsultanta
Uspostavljanje finansijske strukture poslovanja
Računi, evidencije, odabir strategije poslovanja, marketing i prodajna strategija

Za preduzetnike proces se obavlja preko Agencije za privredne registre (APR). Registracija se danas radi elektronski i traje prosečno tri do pet dana. Potrebno je da imate ličnu kartu, izaberete naziv koji je prema evidenciji slobodan i delatnost (šifru prema klasifikaciji delatnosti koja je propisana Uredbom Vlade) i adresu (sedište).

Za DOO, pored navedenog, potreban je i osnivački akt, dokaz o uplati osnivačkog kapitala (najmanje 100 dinara) i izvod iz banke nakon otvaranja poslovnog računa. Postupak traje slično, ali zahteva više dokumentacije.

Freelanceri ne prolaze kroz APR, već se registruju samo u poreskom sistemu, preko ePortala Poreske uprave, kada prijavljuju svoje prihode.

Česte greške i kako ih izbeci

Ovaj proces ne izgleda komplikovano, kao što sam na početku i istakla, međutim mladi preduzetnici, bez iskustva u građenju biznisa, ovde mogu napraviti grešku odabirom oblika poslovanja, koji ne mogu da isprate.

Ljudi započnu posao, bez realne slike o mesečnim obavezama i brzo se nađu u problemu. Zato je ključno, da od starta znate tačno koliko plaćate i šta dobijte zauzvrat.

Sledeći korak je uspostavljanje evidencija, knjigovodstvo i finansijska struktura. Mnogi preduzetnici potcene važnost knjigovodstva i evidencija. Ovaj korak nije samo formalnost. To je elemenat koji može biti bitan prilikom sagledavanja potpune slike poslovanja i donošenja strategije za budućnost.

Ako planirate da radite sami, bez većih ulaganja i složene strukture, preduzetnička radnja je jednostavnije i brže rešenje. Ako odaberete paušalno oporezivanje, knjigovodstvo je jednostavno, ali i dalje morate da čuvate račune i vodite evidenciju prometa.

Ako planirate ozbiljniji rast, partnera, ulaganja, investitore i zapošljavanje – DOO pruža veću zaštitu, jer firma odgovara svojom imovinom, a ne ličnom imovinom osnivača kao kod preduzetničke radnje. Osnivanje je nešto složenije, ali se sve može završiti za par dana uz pomoć advokata i uplatu osnivačkog kapitala (minimum 100 dinara).

U praksi, većina freelancera i solo preduzetnika počinju kao paušalci, dok firme koje planiraju značajniji rast, obično startuju kao DOO.

Razlike između knjigovođa i računovođa

Knjigaši i DOO moraju da vode poslovne knjige — to obično radi knjigovođa, ali važno je da razumete šta on zapravo radi.

Knjigovođa evidentira poslovne promene u poslovnim knjigama i sačinjava obavezne finansijske izveštaje, radi obračune i podnosi poreske prijave.

Računovođa i poreski savetnik iliti konsultant, priprema izveštaje i analize prilagođene potrebama vlasnika biznisa, radi swot analize i sagledava sve finansijske i poreske aspekte investicija i projekata u koje vlasnik biznisa želi da se upusti.

Sve ovo omogućava da vlasnik biznisa ima jasnu sliku o tome, na koji način i u kom pravcu njegov biznis može da raste.

Četiri pravila za početak

Većina preduzetnika se fokusira na rad, sticanje klijenata i prihode, a zapostave finansijski segment svog poslovanja. I tu, nastaje prva greška, jer vremenom preti opasnost da nastane haos. A i svaka pogrešna odluka košta.

Zato od početka treba postaviti četiri jasna pravila:

Odvojiti poslovni i lični račun – ne mešati troškove
Planirati troškove unapred - Porezi, doprinosi, bankarske naknade su samo deo troškova koje treba uzeti u obzir prilikom formiranja cena proizvoda i usluga
Uspostaviti evidenciju – važi za sve oblike poslovanja, pa i za one za koje ne postoji zakonska obaveza, jer interne evidencije daju jasnu sliku gde novac odlazi i na šta se troši
Jasna komunikacija sa knjigovođom - Ukoliko angažujete knjigovođu, na samom početku kroz ugovor, ostvarite jasnu komunikaciju šta sve knjigovodstvena usluga obuhvata, a šta ne

Mnogi mladi preduzetnici očekuju da knjigovođa bude njihov i računovođa i poreski savetnik, a da to ugovorom o pružanju knjigovodstvenih usluga nije regulisano. I tada dolazi do nezadovoljstva preduzetnika, a i do frustracije knjigovođe jer pokušava da objasni koje su granice njegovog posla.

Ukoliko su vam potrebne neke analize prihoda ili rashoda, poreski i finansijski saveti oko ulaganja ili raspoređivanja prihoda ili dobiti, tada je potrebno da to ugovorom jasno i regulišete….i na vreme i kontinuirano održavajte jasnu komunikaciju sa svojim računovođom, knjigovođom ili poreskim savetnikom.

Jer ništa se ne podrazumeva, kako u životu, tako i u poslu.

Zaključak

Osnivanje biznisa je samo naizgled pravni čin. A u stvarnosti je prvi korak u kome gradite temelje svog uspešnog poslovanja.