Prve greške i prve pobede – šta me je naučio početak

Marta Knežević u novom postu deli nežan, iskren osvrt na svoje prve korake u preduzetništvu — šta ju je saplitalo, šta ju je guralo napred i kako su je baš greške naučile najvrednijim lekcijama.

Nisam pravila samo greške. Pravila sam prave početničke greške. One koje izgledaju male, ali te koštaju vremena, živaca, energije i samopouzdanja.

Koliko puta ste čuli "you don't have to have it all figured out to start"? Poziv da "samo počnemo" apsolutno ima smisla – daleko više nego odlaganje. Međutim, stvari koje bih volela da sam znala pre nego što sam počela da ulažem vreme i energiju u svoju preduzetničku ideju bi mi pomogle da napravim veći napredak. Prva sam zagovornik ideje da iako najbolje naučimo kroz iskustvo, pametnije je učiti na tuđem iskustvu (kada je primenljivo) i ne praviti iste greške. Pa opet, baš to je ono šta nisam uspela da uradim.

Na svu sreću, rano sam shvatila da su greške neminovne, da su sastavni deo svakog početka, pa i svakog dana preduzetničkog života.

Prve greške

Greška 1: Pretpostavljala sam više nego što sam testirala

Gomilu stvari sam pretpostavila:

• da su sve preduzetnice voljne da pomognu drugim preduzetnicama samo zato što sam imala mnooogo sreće da stupim u kontakt sa onima koje to zapravo čine,
• da znam kako da vodim intervju jer sam pogledala tri videa na YouTube-u o tome,
• da znam koja pitanja treba postaviti u istraživanju jer… to zvuči kao dobro pitanje,
• da je za istraživanje tržišta dovoljno da intervjuišem desetak preduzetnica i da samo počnem,
• najgore od svega je što sam pretpostavila da razumem probleme preduzetnica, šta im najviše muka zadaje i kakvo rešenje treba ponuditi!

Rešenje je stiglo sa rečenicom moje mentorke: "Ne pretpostavljaj ništa" i sa preporukom za knjigu The Mom Test: How to talk to customers & learn if your business is a good idea when everyone is lying to you Roberta Ficpatrika. Sada smo na početku. Moja genijalna ideja o platformi na kojoj će preduzetnice pronaći sve šta im je potrebno (a pod "sve" mislim – sve šta mi je padalo na pamet kada sam počinjala sa radom na ideji) biće testirana.

Lekcije iz prve greške su:

• Ne pretpostavljaj ništa.
• Knjiga The Mom Test me naučila kako izgleda pravo istraživanje.
• Tržište je jedini merodavan sagovornik - sve ostalo su projekcije.

Greška 2: Radila sam na ideji u slobodno vreme…

…a slobodno vreme je podrazumevalo vreme kada se:

• u poslednjem trenutku otkaže ranije zakazana obaveza ili
• me grize savest dovoljno da odlučim da je skroz u redu da spavam 5 sati da bih zapravo nešto uradila sa svojom idejom.

Greška je poticala od mog ubeđenja da mi je za bilo šta smisleno u vezi sa mojom idejom potrebno barem tri sata ili, još bolje, ceo vikend! A uz moj genijalni raspored gde je vladao princip hitnosti i ideja da preuzmem što više obaveza, toliki blok vremena nije se nikada ni nazirao.

Na rešenju aktivno radim: definisala sam prioritete za naredne mesece i prilagodila im raspored. U kalendaru su fiksirani blokovi vremena na nedeljnom nivou za:

• full-time posao (40h),*
• porodicu i prijatelje (13h),**
• preduzetničku ideju (7h)
• ostale projekte (5h),
• treninge (6h),
• volontiranje (1h).

*Dok sada radim u fiksiranim terminima svakog radnog dana, ranije sam rad u porodičnoj računovodstvenoj agenciji i sve ono šta mi je donosilo zaradu tokom studentskih dana radila po ceo dan, svaki dan, bez konkretnog rasporeda. Prečica za haos u glavi.

**Dugo sam se opirala tome da treba da "rezervišem" vreme za porodicu i prijatelje. "Pa Bože dragi, ne treba valjda to zakazivati kao kod zubara" i slična razmišljanja su me dovela do toga da se sa mojima ne viđam ni u vreme večere.

Lekcije iz druge greške su:

• Slobodno vreme se ne pronalazi već planira.
• Mali, dnevni korak vredniji je od idealnog vikenda koji nikad ne dođe.
• Raspored mora da odražava prioritete.

Greška 3: "Sve je ovo isto kao ono šta sam na studijama radila"

Na studijama i u okviru raznih aktivnosti sam bezbroj puta prošla korake pokretanja biznisa. Samo, ti biznisi su počinjali i završavali se iz potrebe da se ispuni studentska obaveza. Istraživanje tržišta se radilo tek toliko da se precrta taj korak i često podrazumevali pronalaženje prečica. U realnim uslovima, nemamo vremena za prečice. Rešenje: polazim od toga da ne znam ništa i da sve treba tek da naučim, te da me najviše može naučiti – tržište.

Lekcije iz greške 3:

• Nema vremena za prečice.
• Najbolji pristup je početnički mindset, odnosno početak od nule, bez pretpostavki.
• Tržište je glavni učitelj.

Prve pobede

Praveći svoje prve greške u otpočinjanju biznisa, nizala sam i neke pobede:

Pobeda 1: Prevazišla sam stidljivost

Oduvek sam bila osoba koja bi odradila sve šta je potrebno, samo ne razgovarala sa nepoznatim ljudima ili prezentovala. Otišla sam na barem četiri networking događaja u životu i napustila ih prvom prilikom ubeđujući sebe da baš žurim negde.

Sada mi te stvari ne predstavljaju problem. Uživam kada se upoznajem sa novim ljudima, razgovori mi padaju lakše i daleko su mi zanimljiviji. Ne razmišljam o tome šta bi sve moglo da pođe po zlu i kako bih mogla da se izblamiram, već o tome šta sve mogu da naučim od nove osobe.

Kako sam prevazišla stidljivost?

• Otišla sam na događaj gde nisam poznavala apsolutno nikoga i zadala sebi zadatak: pronađi barem jednu osobu koja deluje stidljivo i učini da se oseća bolje. Daleko je lakše kada pođeš od toga da je drugima potrebna tvoja pomoć.
• Razgovarala sam sa fenomenalnim ženama koje sam upoznala preko LinkedIn-a. Ispostavilo se da su mnoge od njih imale isti problem na početku svog preduzetničkog puta.
• Počela sam da posmatram stidljivost na isti način kao prehladu – trenutno stanje, ne svoj identitet. Kada se prehladimo, prosto kažemo: "Uhvatila me neka prehlada", ne kažemo "Ja sam bolesnik" – znamo da će uskoro proći, samo treba biti strpljiv i pridržavati se saveta lekara.

Pobeda 2: Proširila sam svoju mrežu poznanstava

Dugo sam potcenjivala vrednost kontakata. Na rečenicu "your network is your net worth" sam gledala kao na instrukciju za korišćenje ljudi da bi se odradile stvari "preko veze". Problem je u tome što sam sa takvim razmišljanjem ostala lišena mnogo znanja. Od kako sam počela da radim na ideji, upoznajem nove ljude na nedeljnom nivou. Čula sam toliko novih zanimljivih priča, dobila gomilu saveta, smernica i ideja!

Kako gradim svoj network?

• Često kontaktiram ljude iz različitih oblasti putem LinkedIn-a ili BoarVenturers grupa. Uvek naiđem na zanimljive ljude sa kojima možemo da razmenimo znanja, ali i da praktično pomognemo jedni drugima.
• Na događajima prilazim ljudima i upoznajem se uz ideju da naučim što više o njima (zahvaljujući Pobedi 1)
• Tražim od ljudi koje poznajem da me povežu sa drugima.

Pobeda 3: Naučila sam – i učim – više nego ikada

Ovo zvuči logično, ali mi je gomila stvari postala zaista jasna tek sada! Neke stvari sam hiljadu puta čula ili pročitala, ali tek sada shvatam njihov smisao. Na dnevnom nivou naučim mnogo novih stvari koje mogu odmah da primenim, što na svojoj ideji, što na full-time poslu – od toga kako da organizujem i vodim sastanak, do toga kako da koristim Lovable da napravim preko potreban alat.

Kako to činim?

• Mnogo pomaže Pobeda 2.
• Tražim objašnjenje i postavljam pitanja za doslovno sve. Nema više mesta osećaju da ću se izblamirati ako nešto pitam i nema više pretpostavki.
• Odabrala sam dva njuzletera koja smatram najkorisnijima (TLDR na dnevnom nivou i Women We Admire na nedeljnom) i zapravo ih pročitam kada stignu. Daleko više efekta ima od praćenja bezbroj kanala i stavljanja svake iole zanimljive objave na listu "Za kasnije", gde se "kasnije" dešava kada te stvari odavno nisu više relevantne.

Ova pobeda, kao i prethodne dve, mogu se primeniti na doslovno sve šta radim. Promenile su na bolje moj profesionalni, ali i društveni život – upoznala sam ljude sa kojima se i privatno družim i više uživam u društvenim događajima. Takođe, počela sam da sve posmatram kao priliku za učenje, što znači da kritiku više ne prihvatam emotivno.

Zaključak

Kada pogledam unazad, shvatam da su me prve greške više oblikovale nego bilo koja rana pobeda. One su me naterale da se zaustavim, preispitam, reorganizujem, pitam, testiram, slušam i priznam sebi da ne moram sve znati odmah. Naučile su me i strpljenju i disciplini, ali i otvorenosti da pustim ljude da mi pomognu, i da ja pomognem njima. Danas svoj početak ne vidim kao neuspešan pokušaj, već kao teren na kojem sam izgradila mišiće koje ću koristiti godinama: radoznalost, hrabrost da pitam, spremnost da menjam pristup i upornost da ne odustanem čim postane teško.

Stoga, ako si ti na početku, znaj da će greške doći. Ali doći će i pobede. A jedina stvar koju ne treba da odlažeš je prvi korak.

Hajde da se povežemo i da podelimo i tvoje iskustvo u nekom od narednih tekstova!