Šta znači biti žena preduzetnica u Srbiji danas

Biti žena preduzetnica u Srbiji danas nije samo pitanje posla ili titule, to je svakodnevni balans između ambicije, kreativnosti i ličnih izazova. U zemlji gde statistika polako pokazuje napredak, a društvene norme još uvek prave barijere, preduzetništvo postaje prostor gde se vrednosti, sposobnosti i hrabrost testiraju svakog dana. Marta Knežević u ovom tekstu istražuje šta znači biti žena koja stvara, odlučuje i preuzima odgovornost za svoj put, od prvih ideja, preko prepreka sistema, do trenutaka kada se lični i poslovni svet stapaju u jedinstvenu priču o izboru i slobodi.

Biti žena preduzetnica znači mnogo više nego samo „imati svoj biznis". Znači poznavati svoj potencijali svoje granice.

Kontekst ženskog preduzetništva u Srbiji

U Srbiji, žensko preduzetništvo je sve češća tema. Prema najnovijoj studiji „Women's Entrepreneurship in Serbia – ten years later" (2023), žene danas čine otprilike 31,2% svih registrovanih preduzetnika u Srbiji.

Značajno je i to da se sastav preduzetnica menja:

• Žene su obrazovanije nego ranije: oko polovina ima visoko ili visokošolsko obrazovanje.
• I, možda najvažnije: motivacija je sve češće izbor, ne nužda: mnoge nisu ušle u preduzetništvo zato što nisu imale drugi izlaz, nego zato što su želele da rade po svom, da stvaraju, da budu samostalne.

To znači da se polako ruše predrasude da je žensko preduzetništvo samo „plan B" – kod sve većeg broja žena to je namerni, promišljeni i hrabri izbor.

Zašto žene u Srbiji biraju preduzetništvo?

Većina žena preduzetnica u Srbiji ima visoko obrazovanje. U tom podatku ima nečeg paradoksalnog. Sa jedne strane pokazuje da žene dolaze spremne. Sa znanjem sa veštinama sa kapacitetom da grade. Sa druge strane pokazuje i da ni znanje nije dovoljno da bi put bio lak. Sistem ne prepoznaje uvek trud. Banke ne prepoznaju uvek potencijal. Institucije često kasne. A ti u međuvremenu moraš da ideš dalje.

Tokom studija sam verovala da je pravi put pronaći posao u nekoj velikoj korporaciji. Kada si deo takvog sistema, to deluje kao potvrda vrednosti tvoje diplome i kao naplaćen sav trud uložen u godine učenja. Međutim, kako je vreme prolazilo, postajalo mi je sve jasnije da ja tom svetu ne pripadam. Nije mi prijatan, ne prepoznajem se u njemu, i tu se priča završava. U nekom trenutku sam počela da dolazim na hiljadu biznis ideja i da se pitam: "Bože, pa zašto sam sve te godine sedela i učila, ako nisam morala". Trebalo mi je vremena da shvatim stvarnu vrednost svega što sam naučila u kontekstu preduzetništva. Sumnje su bile najjače onda kada sam mesecima tražila posao i dobijala ponude ispod svake tržišne cene, za prekovremeni rad u administraciji. Nisam bila prinuđena da takve poslove prihvatim, pa sam nastavila da tražim. U jednom trenutku mi je jednostavno kliknulo da moram da pokrenem nešto svoje. Kasnije, kroz razgovore sa drugim preduzetnicama, čula sam gotovo ista iskustva: žene nisu dobijale poslove kakvi su im odgovarali, pa su morale da otvore prilike same za sebe.

Jedna od najvećih prepreka o kojoj žene govore u istraživanjima jeste pristup kapitalu. Većina počinje iz sopstvenih ušteđevina ili uz pomoć porodice, retko uz institucionalnu finansijsku podršku. To znači da mnogo toga počinje sa zadrškom, oprezom i neretko strahom od greške jer se svaka greška često percipira kao lični gubitak – a to je stoga što poslovni neuspeh poistovećujemo sa ličnim; teško razgraničavamo sopstveni biznis od sopstvenog ja.

I tu dolazimo do nečega što statistika ne meri a što svaka žena preduzetnica poznaje. Umor od stalnog dokazivanja da si dovoljno ozbiljna da bi te shvatili ozbiljno. U razgovoru sa Milicom Obrenović, koja je pokrenula svoj biznis sa 19 godina, shvatila sam koliko je ova prepreka izražena kod devojaka, o čemu je ona i govorila.

Uz to, istraživanja konstantno pokazuju da žene još uvek nose veći deo neplaćenog rada u porodici. Briga o deci, o kući, o starijima se često podrazumeva. U toj realnosti biti preduzetnica znači da ne gradiš samo biznis već svakodnevno žongliraš obaveza, gledaš šta ćeš danas da uskratiš da bi ispunila druge stvari…i tako u krug. Uz to, ispitujemo sopstvene kapacitete, vreme, energiju i granice.

Biti žena preduzetnica znači učiti da ne biraš između ličnog i poslovnog već da ih integrišeš kako umeš i znaš. Nekada uspešno nekada haotično ali svesno.

Koje su prepreke za preduzetnice u Srbiji?

Studije pokazuju da pored finansijskih i institucionalnih prepreka, postoje i unutrašnje. Nedostatak samopouzdanja i strah od neuspeha osećaj da nisi dovoljno spremna. Razgovarajući sa preduzetnicama, ovo sam prepoznala kao obrazac koji se ponavlja. Većina njih je istakla upravo isti ovaj problem kao glavni sa kojim se susretala na početku.

I upravo tu preduzetništvo postaje ogledalo. U njemu se vidiš jasnije nego ikad. Vidiš svoje slabosti ali i brutalno jasne potencijale! Naročito kada imaš nekog iskusnijeg ko je spreman da te malo pogura i ohrabri u poslovnom smislu. Da se razumemo, podrška najbližih je ključna, ali kada ti u kući govore da ćeš uspeti, a ni ne znaju šta je tvoja ideja, malo sumnjaš u njihove reči… Upravo zbog toga su mentori veoma dobra investicija!

Mnoge žene su ranijih godina u preduzetništvo ušle iz nužde. Danas sve više njih ostaje iz izbora. To mi je najvažniji pomak. Preduzetništvo prestaje da bude izlaz jer nema drugog puta i postaje prostor u kojem želimo da ostanemo.

Za mene lično to znači:

• graditi nešto što ima smisla, i za mene i za druge.
• raditi u skladu sa svojim vrednostima, a ne samo sa očekivanjima okoline.
• učiti brže nego ranije; padati češće ali ustajati svesnije.

Šta znači biti žena preduzetnica u Srbiji danas?

Rekla bih da se pomičemo. Statistika pokazuje optimističnije podatke i daje obećavajuću sliku za narednu deceniju, rekla bih. Uz to, primećujem sve više inicijativa koje podstiču žensko preduzetništvo i nadam se da smo spremne da ih sve iskoristimo.

Jasno mi je da ovde postoji gomila faktora koje treba uzeti u obzir – fantomske firme na ime žena, namešteni konkursi, zakon koji nije na strani mama-preduzetnica… sve to stoji. Ali kada se osvrnem oko sebe, vidim baš mnogo devojaka i žena koje rade na svojim idejama jer – što ne bi?

Uz sve veći broj (pravih) preduzetnica, verujem da imamo snagu da menjamo stvari na bolje tako što ćemo biti iskrene prema sebi i drugima. Naše iskustvo je zlata vredno.