Zašto biram preduzetništvo – i šta sam naučila o sebi

Nekad sve počne iz nužde, a završi se kao najvažniji izbor. Tako je i za Martu Knežević preduzetništvo prvo izgledalo kao izlaz iz sistema koji sputava – način da povrati kontrolu nad sopstvenim vremenom i da ponovo diše. Ali s vremenom, taj izlaz se pretvorio u ulaz u nešto mnogo dublje: priliku da gradi posao u skladu sa sobom, da testira sopstvene granice i da otkrije koliko zapravo može. Za nju, preduzetništvo nije samo profesija, već ogledalo – ono koje pokazuje i hrabrost i ranjivost, i strah i rast. U toj stalnoj igri između „moram" i „želim", Marta je pronašla ono što mnogi traže: smisao koji ne zavisi od okolnosti, već od odluke da ih promeni.

Nužda ili prilika?

Statistika iz 2022. godine pokazuje da je čak 46,6% preduzetnica u Srbiji ušlo u preduzetništvo iz nužde. To obično znači da nisu imale drugu opciju – izgubile su posao, nisu mogle da pronađu zaposlenje, ili su se suočile sa radnim okruženjem koje nije nudilo fleksibilnost i ravnopravnost. Iako se ovaj procenat smanjuje (u 2011. godini iznosio je čak 68%), on i dalje govori o velikom broju žena koje su u preduzetništvo ušle ne zato što su želele, već zato što su morale.

Ali šta zapravo znači „nužda"? Nekada je to finansijski pritisak, a nekada emocionalna potreba da se izađe iz sistema koji guši kreativnost, samostalnost ili balans između posla i života. Ponekad nužda nije spoljašnji pritisak, već unutrašnji nemir – osećaj da postoje veće mogućnosti, da možemo više, drugačije, smislenije.

S druge strane, istraživanje iz Evrope iste godine pokazuju drugačiju sliku: tamo je prepoznavanje poslovne prilike glavni motiv (51% preduzetnica), a odmah zatim sledi fleksibilnost u odnosu na porodične obaveze (47,7%) i želja za samostalnošću (45,7%).

Zanimljivo je da ovi razlozi ne isključuju „nuždu". Naprotiv, često se nužda pretvori u priliku. Kada okolnosti „nateraju" da preispitamo gde smo i šta želimo, otvaraju se prostori za stvaranje nečeg sopstvenog.

Za mene, pitanje „Zašto biram preduzetništvo?" nije imalo samo jedan odgovor. U početku je možda izgledalo kao nužda – želja da preuzmem kontrolu nad sopstvenim vremenom, da izađem iz sistema koji me sputava. Ali kako sam ulazila dublje u proces, shvatila sam da sam zapravo birala priliku: priliku da gradim posao u skladu sa svojim vrednostima, da testiram svoje granice, da stvaram ono što bih i sama želela da vidim u svetu.

I to je možda najveća lekcija koju sam naučila o sebi: da između nužde i prilike stoji odluka: da li ću okolnosti doživeti kao ograničenje ili kao poziv na promenu.

Preduzetništvo me naučilo da se ta granica pomera onog trenutka kada preuzmem odgovornost, kada iz straha pređem u akciju i iz „moram" u „želim".

Preduzetništvo kao porodična konstanta

U porodici preduzetnika iz kakve potičem, preduzetništvo gotovo da postaje nužni izbor. Da, oksimoron. Deda, mama, tata, brat, sestra – svi preduzetnici. I svi podeljeni u dva tabora:

• Imaš ideju i sposobnosti – pa šta čekaš, pobogu?!
• Bolje se ti zaposli, neko drugi nek ti plaća poreze i doprinose.

Kliše je, ali oduvek me je privlačilo preduzetništvo. Uvek sam se lomila između ova dva suprotstavljena stava, pokušavajući da razumem koji vodi ka pravom izboru.

Za vreme studija sam u dva navrata pokušala da lansiram startap, ali se sve to svelo na gomilu lekcija i moj zaključak da startap svet treba samo da posmatram. Tako, po završetku studija, ideja mi je bila da nađem posao u inostranstvu i da stremim ka svemu onome šta "stabilnost na poslu" podrazumeva. Ipak, stvari nisu baš išle po planu koji sam imala u tom trenutku - procedure, birokratija i pitanje o tome kako preživeti u stranoj zemlji bez posla su me naveli da apliciram za posao u Srbiji. Sudbina je htela da počnem da radim sa serijskim preduzetnicima i učim iz prve ruke o tom načinu života.

Isto tako, kampanja Mentor the Young je baš tad išla i to me je podstaklo. Sada ću konačno da radim na jednoj od ideja! Sebe sam uvek shvatala kao nekoga ko bi rado pomagao preduzetnicima. I moja ideja je od samog početka bila usmerena ka tome, samo je menjala oblik.

Svesna prednosti i nedostataka opcije biti preduzetnik i opcije biti zaposleni - koliko mi to lično i porodično iskustvo dozvoljavaju – polako ulazim u vode preduzetništva.

Zašto biram preduzetništvo

Menjam realnost – svoju i realnost drugih

Gen Z sve češće bira društveno odgovorne kompanije – i kao zaposleni i kao potrošači. Gladni smo svrhe. Kao preduzetnica mogu da živim svoje vrednosti – biram šta ću komunicirati, sa kime ću sarađivati.

Učim da bih sutra pomogla drugima da učine isto

Zaposleni pomaže drugim zaposlenima da budu dobri zaposleni. Što više naučim o preduzetništvu, to ću više i bolje moći sutra da pomognem nekome ko ima genijalnu ideju kako da promeni svet na bolje. Dvostruko ispunjujuće.

Spremam se za sve šta me čeka

Ima li bolje škole od preduzetništva? Bojno polje, da.

David Goggins je inspirisao pola planete svojim monologom o tome kako trenira do iznemoglosti da se ne bi raspao kada se desi nešto loše. Rekla bih da analogija može ovde da se primeni.

Upravljanje vremenom, upravljanje timom, pregovaranje, postavljanje granica, upravljanje kriznim situacijama, preuzimanje rizika, upravljanje emocijama, disciplina, kreativnost… Lista preduzetničkih veština nije ograničena na poslovni svet. Sve šta naučimo ovde, primenjujemo u svemu drugom šta radimo – ili barem možemo da primenimo.

Drugačije ne bih mogla

Tip sam osobe kojoj teško pada čekanje. Nije samo stvar u nestrpljivosti. Nije da ne mogu da dočekam ishod nečega. Pre bih rekla da ne mogu da čekam.

Preduzetništvo spasava jer osmišljava rad

Kada Kami kaže "Sizifa treba da zamislimo kao srećnog" to mogu da preslikam i na preduzetnike, jer taman i kada ono šta radimo izgleda kao kotrljanje kamena uzbrdo, postoji smisao. Iako je posao težak iz dana u dan – to je ono šta nas ispunjava. Taj osećaj da guraš svoj kamen, svoj projekat, svoj san, i da znaš zašto to radiš.

Šta sam naučila o sebi

U procesu sam shvatila da preduzetništvo nije samo poslovni izazov, već i ogledalo. Pokazuje mi gde sam najjača, a gde najviše imam da rastem.

No hard feelings

Ne doživljavaj povratnu informaciju kao napad i nemoj se braniti. Razmotri od koga potiče – ako je iz eksperta iz konkretne oblasti, traži što detaljnije obrazloženje; ako je od tržišta – zapitaj se za koga i zašto radiš to šta radiš; ako je od anonimnog autora – bacite poglede na ove strategije.

Ovo je jedna od prvih lekcija koje sam naučila od mentora. Upozorio me je da mora da postoji razlika u značaju koji pridajemo komentarima iz različitih izvora. Ideja je da ništa od toga ne sme da nas pokoleba, već da iskoristimo komentar za dalji rast.

Strpljivo

Možeš da razviješ svoju ideju za samo tri dana uz Design Thinking metodologiju i da lansiraš svoju aplikaciju za još manje vremena uz Lovable.

Međutim, fail early, fail forward ne znači srljaj. Isprati metodologiju. Ne pretpostavljaj da znaš šta tržište želi, ne pretpostavljaj da poznaješ idealnog kupca tvog rešenja. Uloži vreme u istraživanje. Tako ćeš uštedeti sebi i vreme i energiju!

Sistem mora da postoji

Tri meseca je moja ideja stajala i čekala da napravim vremena za nju. Uvek je iskrsavalo nešto hitnije.

Da bih imala vremena za svoju ideju i da radim na njoj kvalitetno, uspostavljam sistem:

1. Precizno pratim šta radim svakog dana po satima,
2. Utvrđujem koje su to fiksirane stvari u mom rasporedu koje ne pomeram i kojih se ne odričem (full-time posao, trening, volontiranje)
3. Identifikujem koje su to aktivnosti koje mi "jedu" vreme (putovanje do kancelarije koje doda još 50% sati na radno vreme),
4. Reorganizujem raspored tako da rezervišem u njemu blokove vremena za svaku od važnih kategorija aktivnosti,
5. Precizno pratim šta radim svakog dana po satima,
6. Revidiram,
7. Ponovim.

"Što više znaš, to više vrediš"

Kada god sam tokom studentskih dana čula tatu da ovo izgovara, shvatala sam to na način da što više stvari upišem u CV, to ću moći bolji posao da nađem. Jeste, istina, ALI isto tako, što više veština i znanja imaš:

• to više možeš da postigneš,
• to više vremena možeš da uštediš,
• to više dobrih pitanja možeš da postaviš i otkriješ novih stvari,
• to više kvalitetnih ljudi možeš da upoznaš…

Poveži se!

Razgovarala sam sa preduzetnicama i svaki razgovor mi je otvorio oči daleko bolje nego bilo koji tekst o preduzetništvu i izazovima istog. Žene sa kojima sam razgovarala su se otvorile i nesebično podelile sa mnom kroz šta su prošle i kroz šta prolaze, šta su naučile, na čemu rade. Uz to, pridružila sam se BoarVenturers – 911 za preduzetnike.

Zaključak

Teško je dati i približno preciznu statistiku o tome zašto biramo preduzetništvo. Svaka odluka ima svoju nijansu, svoju priču i svoj trenutak „sad ili nikad".

Ali ma koji da je razlog, dobrodošli smo među ljude koji razumeju taj korak – ljude koji dele sličan nemir, hrabrost i potrebu da stvaraju. I upravo to čini ovu zajednicu posebnim mestom, mestom da rastemo i razvijamo se zajedno, uz podršku.